U masci smo uvek kada se pitamo kakav utisak želimo ostaviti i prilagođavamo sebe svojim ili tuđim zamišljenim očekivanjima, kada osuđujemo druge i sebe, kada smo zatvoreni i bojimo se da budemo izloženi.

Kada smo identifikovani s maskom i funkcionišemomo iz maske, infantilni smo, lažni i neautentični i ljudi najčešće reagaju većim ili manjim odbijanjem.

To nas čini još više nesigurnim i onda nastojimo imati još savršeniju masku, jer ono što je sada ugroženo odbacivanjem i nismo stvarni mi nego naša maska.

Ona je veštački spoljni deo ličnosti koji pokazujemo svetu, a koji nije stvarno Ja.

Funkcija maske je da nas zaštiti od povređivanja (kontrolisanjem i distancom) i nastojanje dobijanja prihvaćenosti i ljubavi od okoline i partnera. Trudimo se da budemo savršeni ili prikladni, jer nesvesno verujemo da to „garantuje” prihvaćenost ili da se zaštitimo od daljeg povređivanja.

Suština je u osećaju da to što „jesam“ nije dovoljno dobro i traženje rešenja kakvi da budemo, kako bismo bili prihvaćeni, ili kako bismo izbegli poznate nam povrede.

Maska nastaje prilagodjavanjem detetovog izrastajućeg ega na povređujuće neadekvatnosti roditelja i okoline.
Obzirom da je bilo opasno biti Ja jer je to vodilo u odbacivanje i kritikovanje, morali smo razviti nesvesne strategije koje su nam osiguravale kontakt, ili beg od boli.

Te strategije su vremenom evoluirale zavisno od stepena naše energičnosti i našim talentima koje smo iskoristili u masku moći, masku ljubavi, masku odvojenosti (znanja i mudrosti). Neka od njih je dominantna za nas ali po potrebi i u zavisnosti od situacije služimo se različitim maskama.