Dugo mi je trebalo da osvestim kako imam problem da drugima kažem NE i zašto je to tako.
Impulsivno kažem DA i prihvatim nešto što i ne bih, što mi trenutno ne odgovara ili bih želela nešto drugo. Nekad trenutak posle toga, a nekad kasnije osvestim da sam prihvatila nešto što ne želim i onda se kajem, ljuta sam na sebe…
Šta je pozadina?
Često pristajemo na nešto što ne rezonuje sa nama samo da bi bili prihvaćeni ili da ne bi bili odbačeni.
Koren leži u ranom detinjstvu u takozvanoj fazi NEĆU, koja je normalna razvojna faza u procesu izranjanja entiteta deteta i formiranja volje. Kada su naši roditelji reagovali neadekvatno na naše NEĆU kroz kažnjavanje ili ignorisanje, mi bi odsutajali od sebe i to bi ostavljalo celoživotne posledice.
Od malih nogu podržavam svoju ćerku u tome da jasno izražava svoje mišljenje i stav i često sam bila kritikovana od strane drugih roditelja kako ja nju previše pitam i zašto dozvoljavam da ona roditeljima kaže NE.
Smatram da je energija dece mnogo čistija nego naša jer su bliža izvoru i da su samim tim deca veoma mudra i da ih treba slušati i od njih učiti. Ukoliko ja kao roditelj njoj uskratim pravo i mogućnost da kaže NE, usvojiće taj obrazac ponašanja i primenjivati ga kroz život.
Ova faza se ponovo pojavljuje u adolescenciji i kako mi je ćerka na pragu iste ovih dana prolazimo kroz slično iskustvo kao u drugoj, trećoj godini i verujem da će sada biti još žešće, ali potrebe deteta su iste i onda i sada, kao i nas odraslih osoba, da nas onaj ko nam je važan vidi, oseti i prizna.
Kako je kod Vas?