Zašto sam tu? Šta želim u životu? Šta je smisao moga postojanja? Ima li moj život neku svrhu? Kako bi trebali živeti i šta raditi da pred kraj života možemo reći da je moj život imao smisla? Koje unutrašnje opstrukcije mi ne daju da se više povežem sa svojom svrhom?

To su velika pitanja koja oduvek mnogi ljudi postavljaju sebi nakon što se u njima aktivira određeni nivo svesti. Kod nekih već samo postojanje takvih pitanja upućuje na to da odgovori negde postoje i da naši životi ipak imaju neki viši smisao.

Oni koji su se povezali sa svojom svrhom i žive sebe, osećaju da im život i postojanje imaju nekog smisla i taj uvid i to stanje im donosi mir i osjećaj ispunjenja.

Životna svrha u smislu misije uopšte ne mora biti nešto što u materijalnom svetu smatramo velikim. Bitno je da se mi osećamo ispunjeni s tim. Najčešće je vezana za naše prirodne talente i uvek ima vezu s tim da nešto svoje ili celog sebe damo svetu i to nas onda jako ispunjava.

Često je svrha povezana s nekim radom za dobrobit drugih ljudi, pojedine grupe ili celog društva. Iz ego stanja imamo daleko jači osećaj sebe i odvojenosti od drugih i nemamo često tako svesno osjećaj da nam je tako puno stalo do dugih.

Ipak, iako smo svi posebna ostrva, ispod mora smo svi deo iste zemlje i snažno povezani. Naša svrha i misija je zato najčešće povezana s nekim pozitivnim uticajem na druge ljude ili nekada u još širem smislu na prirodu.

Najkraće rečeno naša svrha je:

♦ da živimo i osećamo svoju esenciju, svoj self

♦ da živimo i realizujemo svoje talente

♦ da nadjemo i ostvarimo svoju misiju u ovom životu

Tvoja vizija postaje jasna ako pogledaš unutar svog srca. Onaj ko traži van, sanjari. Onaj ko traži unutra se budi.

Ne radi se o tome da jednog dana kad se realizujemo postanemo savršeni niti da će taj dan doći. Nego da postajemo autentične individue s jedinstvenim setom realizovanih ličnih talenata i sposobnostima, jasnim osjećajem sebe, ali i svojih limita, kao i da nađemo svoju životnu svrhu i svoj poziv i predamo se tome osećajući da naše postojanje ima viši smisao.

Naša životna svrha predstavlja osnovni razlog našeg dolaska na ovaj svet. U svom srcu mi smo svesni svoje životne svrhe. U trenucima kada izražavamo svoju pravu prirodu ili možda bolje rečeno, kada dopuštamo svom Duhu da se slobodno izražava kroz nas, mi koračamo stazom svoje više svrhe – mi živimo svoju višu svrhu.

U skladu s tim, životna svrha je pre svega proces, a ne neko krajnje odredište. Životna svrha naš je jedinstveni put kroz život, a ne pojedini cilj koji nastojimo postići.

Kada koračamo stazom svoje svrhe, naš život postaje jednostavniji. Prati nas snažan osećaj smisla. Ljubav, radost i mir postaju naši česti pratioci. Osećamo se povezani sa samim sobom i svojim božanskim izvorom. Postaje nam lakše usmeriti se na ono što nam je zaista bitno. Osećamo da smo stabilniji i odlučniji. Naša motivacija je na visokom nivou. Osećamo veliku snagu i nadahnuće u sebi i to želimo izraziti na spolja.